Перун Бог Грома код старих срба (словена)

April 12, 2021

Перун је у србској митологији најмоћнији Бог. Он је Бог грома на небу и ватре на земљи.
Важио је за непобедивог ратника. Припадале су му звезде, Сунце, и Месец. Силе које су у древно време изазивале страхопоштовање биле су његове јер је господарио ватром.

Заборављена веровања старих срба, могу се и даље наћи у обичајима нашег народа па и савременим религијама. Помоћу описа богова у старим хроникама и киповима проналажених у Украјини, Русији и Пољској, данас се реконструише систем религије старих срба (словена). Нажалост има веома мало трагова па се о свему јако мало зна.

Грчка митологија је преузела многе особине Перуна и приписала их Зевсу. Много сличности такође постоје и у нордиској митологији са Одином, али и са Тором.

За Перуна се везују и духовне појаве. Перуна је симболизовао дивојарац, и изумрла животиња зубр

Од биљака храст, перуника, жалфија, коприва, јабука, пшеница, чуваркућа. Перунова обележја су још и балван, кремен, рог.

Пред кипом Бога Перуна староверници су одржавали литије, и обављали завете. Често су му приносили биљке и животиње као жртве. Словени су се, ако нису имали храмове, молили Перуну у светим гајевима, или испод храста. Од тога нам је остао обичај обожавања дрвета у Србији. Дрво записа је углавном храст.
Перунови дрвени кипови садржали су симболе Сунца, муње, кремена, плодове храста.
У руци је држао рог, секиру, или маљ.

Перун је члан највећег и најјачег тројства (триглава) у словенској митологији, заједно са Сварогом и Световидом. Теорија о триглаву као концепту, а не као божанству, вероватно је новијег датума, али ћемо је узети у обзир.

Перун кажањава кривоклетније и све зле људе. Везан је за правду, и повезан је са планетарном сфером Јупитера. Перун кажњава зле и непослушне, затварајући им двери небеске. Кривоклетнике кажњава још за живота, а у извршвању казне најчешће употребљава муње. Многи списи из раног средњег века (Несторова хроника, Сборник Паисијев, Собор), кажу да су се стари словени заклињали управо Перуну.

Перун се најчешће помиње у забелешкама из раног средњег века, и углавном сатанизује. Ово указује колико је чврсто укорењен Перунов култ код старих срба (словена). О посвећености Перуну указују многи топоними које и данас носе његово име. Перунов врх и Перунова обала у Русији, Перунија вес у Словенији, планина Перин у Бугарској итд.

Легенде говоре да је, када се Перун у својој кочији возио по небу, грмело од точкова кочија. Перун се представља на киповима као јак ратник са брадом. Делови одеће говори да се ради о ратнику у оклопу, што је случај са већином словенских богова. Постоје прикази Перуна са каменим маљем у руци којим гађа и претвара у камен све чега се дотакне. Постоје и представе у којој Перун држи лук, и када њиме гађа стреле се претварају у муње.

Неке легенде говоре о Перуновом сукобу са Велесом. Наводно му је Велес украо жене људе и стоку. Велес је покушавао да се сакрије, али га је Перун разбивши камен иза кога се овај крио, пронашао и победио.
Ова белоруска прича даље говори да је Велес након тога морао да остане на земљи.

Једна друга легенда говори и о томе да је на Перуновој свадби са Додолом, богињом киша, Велес издвојио додолу и изјавио јој љубав. Након тога у сукобу са Перуном био је поражен и протеран на земљу да би на крају нашао своје место у дољем свету

Перун је био и борац против суша. Једна теорија говори да је имао утицај на кишу. Друга да је на кишу имала утицај његова жена Додола. Ево једна песме:

Да зароси ситна роса,
ој дудула мили Боже!
Ој Илија дај, Боже дај!
Ој Илија, мој Перуне!
Дај Боже дај, дај Илија дај
(рефрен додолске песме из околине Гњилана)

Након доласка хришћанства улогу Перуна преузима свети Илија. У народној традицији Перун је остао, као и приче о њему. Многе су примиле облик прича о Светом Илији, док су друге такође морале да промене име главног јунака. Црква је сатанизовала Перуна, вероватно због његовог јаког култа и великог утицаја на животе људи.